UGLJENI HIDRATI

Ugljeni hidrati su uglavnom sastojci biljnih namirnica, dok ih u životinjskim ima u veoma malim količinama, na primer: u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata.
Pod ugljenim hidratima podrazumevaju se u prvom redu šećeri i matrije koje su im srodne. To su uglavnom sastavni delovi biljne hrane: žitarice, odnosno brašna, hleba, krompira, pasulja i dr. a najvažniji ugljeni hidrat biljnog porekla je skrob. Najveći deo energije potrebne za rad čovek dobija baš iz ugljenih hidrata.
Medju ugljenim hidratima, celuloza je jedan koji ne može da se koristi kao energetski izvor (jer je nesvarljiva), ali zato je ona dobar regulator rada creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Zato se suve šljive i druge namirnice bogate celulozom preporučuju osobama koje pate od neuredne stolice.
Što se tiče količine ugljenih hidrata koju čovek treba dnevno da unese hranom, ona u prvom redu zavisi od težine posla. Za teži rad potrebno je više snage - energije, te i više ugljenih hidrata. Prosečna dnevna potreba kreće se oko 400 grama.