Ugljeni hidrati su uglavnom sastojci biljnih namirnica, dok ih u životinjskim ima u veoma malim količinama, na primer: u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata. Pod ugljenim hidratima podrazumevaju se u prvom redu šećeri i matrije koje su im srodne. To su uglavnom sastavni delovi biljne hrane: žitarice, odnosno brašna, hleba, krompira, pasulja i dr. a najvažniji ugljeni hidrat biljnog porekla je skrob. Najveći deo energije potrebne za rad čovek dobija baš iz ugljenih hidrata. Medju ugljenim hidratima, celuloza je jedan koji ne može da se koristi kao energetski izvor (jer je nesvarljiva), ali zato je ona dobar regulator rada creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Zato se suve šljive i druge namirnice bogate celulozom preporučuju osobama koje pate od neuredne stolice. Što se tiče količine ugljenih hidrata koju čovek treba dnevno da unese hranom, ona u prvom redu zavisi od težine posla. Za teži rad p

Masti se u biljnom svetu nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki i masnim plodovima (maslinama, orasima i dr.), a u životinjskom svetu sadržane su u tkivu životinja, u mleku i mlečnim proizvodima (maslac- "buter"), u jajima i dr. U poređenju sa belančevinama i ugljenim hidratima, masti se teže vare. Treba napomenuti da se masti stvaraju i iz ugljenih hidrata i to u slučaju kad se uživaju u preteranoj količini.  Za razliku od belančevina, masti prave rezerve u telu, te unošenjem većih količina dolazi do nagomilavanja u telu i do nepoželjne gojaznosti, sa svim posledicama koje ova nosi. Potrebe u mastima kreću se oko 60 grama dnevno (uključujući i"vidljive" i "nevidljive"), i poželjno je da veći deo "vidljivih" masti čine ulja. Izvesne masti nosioci su vitamina koji su u njima rastvorljivi (u prvom redu A i D (De), te su i zbog toga korisne. Nedovoljan unošenje masti dovodi do slabljenja tela prema infekcijama. Kod obavljanja težih

Belančevine se u prirodi nalaze u biljnom i životinjskom svetu, ali se one medjusobno razlikuju po vrednosti, što primorava čoveka da se hrani mešovitom hranom, kako bi obezbedio svoje telo svim potrebnim sastojcima. Glavni izvori belančevina životinjskog porekla su meso i riba, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko i dr.), jaja.  Glavni izvori biljnih belančevina su razna žita (žitarice) i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testenine), krompir, mahunasti plodovi itd. Opadanje telesne težine, zamor i mnoge druge pojave posledica su nedostatka belančevina u hrani, jer ako ih čovek svakodnevno ne unosi, on je primoran da troši svoje sopstvene belančevine. Odrasle osobe treba dnevno da uzimaju jedan gram belančevina na jedan kilogram svoje telesne težine, dok deca zavisno od uzrasta, i dva i tri puta više (što su manja to su im potrebe veće). Pojačano unošenje belančevina potrebno je i ženama u posebnim fiziološkim stanjima, kao što su trudnoća i dojenje, zatim re

                  I DEO           O  I S H R A N I                 Ishrana je nesumnjivo jedan od najvažnijih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje i utiču na radnu sposobnost i dužinu ljudskog života.  Sve životne namirnice koje sačinjavaju našu hranu ne sadrže podjednako materije koje su organizmu potrebne. Neke sadrže velike količine hranljivih materija, a druge pak, sadrže tzv. zaštitne materije. I jedne i druge čovek uzima iz životinjskog i biljnog sveta svesno ili instinktivno po navici ili ukusu, često takav izbor, posmatran sa gledišta pravilne ishrane, može da bude pogrešan.

Ovaj blog je namenjen nasoj zeni, majci i domacici, u prvom redu zeni koja iz bilo kojih razloga nije mogla da stekne potrebna iskustva u kuvarskoj vestini. Blog je namenjen zeni koja zeli da kuva zdravu i ukusnu hranu. Razumljivo je da ce svaka domacica podesavati hranu kako njoj i njenima odgovara. Josov kuvar nastoji da obogati  sto vise prilagodi potrebama savremenog domacinstva, zaposlene zene i mlade domacice. U tom smislu ukljuceno je i ne samo pripremanje hrane, kreiranju atmosfere i dozivljaja lepog. Sta treba znati o serviranju, postavljanju stola, brzo pripremanje hrane koje je prilagodjeno savremenom tempu zivota i uklapa se u obaveze zaposlene zene-domacice, ali koji pri tom mora zadrzati sva svojstva zdrave i kvalitetne ishrane.