BELANČEVINE

Belančevine se u prirodi nalaze u biljnom i životinjskom svetu, ali se one medjusobno razlikuju po vrednosti, što primorava čoveka da se hrani mešovitom hranom, kako bi obezbedio svoje telo svim potrebnim sastojcima. Glavni izvori belančevina životinjskog porekla su meso i riba, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko i dr.), jaja. 
Glavni izvori biljnih belančevina su razna žita (žitarice) i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testenine), krompir, mahunasti plodovi itd.
Opadanje telesne težine, zamor i mnoge druge pojave posledica su nedostatka belančevina u hrani, jer ako ih čovek svakodnevno ne unosi, on je primoran da troši svoje sopstvene belančevine.
Odrasle osobe treba dnevno da uzimaju jedan gram belančevina na jedan kilogram svoje telesne težine, dok deca zavisno od uzrasta, i dva i tri puta više (što su manja to su im potrebe veće). Pojačano unošenje belančevina potrebno je i ženama u posebnim fiziološkim stanjima, kao što su trudnoća i dojenje, zatim rekovalescentima (osobama koje se oporavljaju posle bolesti), bolesnicima pre i posle hirurških intervencija (operacija, hroničnim bolesnicima (oštećenja jetre, tuberkuloza i dr.) i onima koji su pretrpeli ranjavanje ili teže opekotine. 

Belančevine su neophodni sastojak u našoj ishrani i one se moraju svakodnevno unositi.