BAS SE NEKAD DOBRO JELO

Nekada se znalo sta se jede nije bilo kao danas frizidera, ni zamrzivaca. Nase bake su u to vreme obicno petkom kuvale pasulj i to postan uz salatu od slatkog kupusa, mladog luka, paradajza i krastavca sveze ubranog iz svojih basta, a zimi uz tursiju, kiseli kupus, kiselu papriku.

Jelo bi se obicno kuvalo za dva dana. Nedeljom se obavezno spremala supa, bareni krompir, meso pilece, svinjsko, cufte, punjena paprika, posle toga slede kolaci koji su se pravili samo nedeljom.

Nije se svakodnevno jelo meso, dva do tri puta nedeljno. Kuvale su se i razne corbe, pravile pite, gibanice sa sirom, zeljem, jabukama, bundevom i visnjama. Ranije se postilo dva puta nedeljno sredom i petkom. 

Spremala su se razna jela i to uglavnom kuvana boranija, grasak, paprikas, becar paprikas, krompir. Jeo se sir domace proizvodnje i jaja. Dorucak je u svim domacinstvima bio slican. Najcesce bi se parce domaceg hleba namazao domacim dzemom uz belu kafu ili caj, ili namazan domacom mascu posut alevom paprikom ili secerom. Slani dorucak su cinili hleb, parce sira ili kajmaka, kiselo mleko, jaja sa slaninom, przenice. Za veceru se jela popara, cicvara, kacamak sa sirom ili mlekom, kao i mleko sa hlebom i malo secera. 

Voce se jelo sezonski, zimi mahom jabuke i kruske. Kuvao se kompot od voca i suvih sljiva. Brze hrane nije bilo, jelo se za stolom a ne usput. Ljudi su manje znali o hrani, ishrani i dijetama, ali nije bilo gojaznih, nije bilo ni medjuobroka, jela se zdrava hrana - kuvana.

Kada prodjete ulicom mozete da osetite da se krckaju ista jela. Recepti su se prepisivali, a bake i majke su ih prenosile sa kolena na koleno.

/