Potrebni sastojci: - 500g tankih kora za pitu (onih koje se nekad zalepe za prste, pa bude gužva) - 500g sitnog sira (da ne bude krupan, da se ne svađa sa korama) - 3 jaja (da imitiraju veselo kokodakanje dok ih lomite) - 200ml kisele vode (za onu pravu penušavu teksturu) - 200ml jogurta (onog što se mršti na sve ostalo u frižideru) - 100ml ulja (za one sitne, hrskave korice) - So po ukusu (ali ne previše, da se ne naljute gosti) Priprema: 1. Priprema kore:     - Prvo otvorite pakovanje kora, ali polako, da ne ispadnu kao konfetice po kuhinji.     - Kore pažljivo odvojite jednu od druge. Ako vam koja pobegne, vratite je u red, ipak ste vi glavni u kuhinji! 2. Sirni miks:     - U jednoj činiji, sjedinite sir i jaja, kao da pravite koncert za malog kuvara.      - Dodajte jogurt i kiselu vodu. Mešajte dok ne dobijete glatku smesu, kao da mazite mačku. 3. Priprema pite:     - Uzmite jednu koru i zgužvajte je kao da pišete pesmu pa ste je zgužvali jer niste zadovoljn

Jednog prohladnog zimskog dana, dok su pahulje nežno padale i prekrivale grad, baka Mileva odlučila je da iznenadi svoju unuku i njene drugare posebnim ručkom. Dok su se deca igrala u dvorištu, ona je iz ormarića izvukla svoj stari, pohabani recept za makarone sa sirom, jelo koje je naučila pripremati od svoje bake. Sećala se kako bi kuća bila ispunjena mirisom toplog sira i kako bi se svi okupili oko stola sa osmehom na licu. Dok je pripremala sastojke, baka Mileva je osećala toplinu i radost, znajući da će ovo jednostavno, ali ukusno jelo, uneti mnogo sreće u njihov dom. Deca su ubrzo uletela u kuću, crvenih obraza i sjajnih očiju, privučena prmamljivim mirisom. Baka ih je dočekala sa tanjirima punim kremastih makarona  sa sirom, a njihovi osmesi i uzvici oduševljenja bili su njena najveća nagrada. Evo recepta koji je baka Mileva koristila da ulepša taj zimski dan: 500g makarona; 500g sira; 4-5 jaja; 100ml  mleka; Malo ulja; Soli po potrebi ukoliko sir nije sl

U jednom malom gradiću, u srcu Mediterana, živela je Ana, vredna domaćica poznata po svojim ukusnim jelima. Svake nedelje, Ana bi spremala tradicionalnu musaku za svoju porodicu i prijatelje. Jednog hladnog zimskog dana, dok je snežni pokrivač prekrio grad, Ana je odlučila da priredi posebnu večeru za svoje najmilije. Pripremila je musaku sa svežim povrćem iz svog vrta, sočnim mesom i toplim krompirom. Miris musake se širio kroz kuću dok se jelo peklo u rerni. Kada su se svi okupili za stolom, Ana je sa osmehom poslužila musaku. Svi su sa zadovoljstvom jeli i uživali u ukusima domaće hrane. Toplina porodičnog okupljanja i mirisni zalogaji musake učinili su da taj zimski dan postane poseban i nezaboravan. Od tada, musaka je postala omiljeno jelo u Aninoj kući, simbol topline, ljubavi i tradicije koji se prenosi s generacije na generaciju.