TAJANSTVENA ZENA

Pre par godina setajuci obliznjim parkom ugledah na klupi zenu koja je sedela i posmatrala ljude koji prolaze.

Ljudi dolaze i odlaze, setaju lagano, neki sede na klupama i caskaju. Zena ih gleda i osmehuje se.

Na sebi je imala dugu crnu suknju,  crnu bluzu dugih rukava i poluver pepeljasto-sive boje. Na nogama je nosila crne baletanke,  kosu je vezala u rep. Na njenom licu videle su se bore, bila je to sredovecna zena,  lepih crta. Vidi se da je nekada bila lepa.

Niko je nije poznavao,  neki su govorili da nije svoja, uporedjivali je sa napustenim psima. Njen osmeh je zracio toplinom,  u njenim plavim ocima ogledala se daljina.  

Odeca joj je mirisala na sveze pripremljene kolace nesto kao vanila, kao da je tek izasla iz kuhinje. U krilu je drzala crnu koznu tasnu koja je u sebi verovatno skrivala svu njenu proslost. 

Cuje se zamor,  decica skakucu i igraju se,  ljudi pricaju,  smeju se, malo dalje jedna takodje starija gospodja hrani golubove.

 Pridjoh zeni koja je sedela sama na klupi...

- Slobodno? - upitah je.

- Da. - rece ona. Samo izvolite! I onda je pocela da prica:

- Vi ste prvi koji ste seli pored mene, svi su me izbegavali,  ljudi me se plase,  misle da sam luda ili neki beskucnik,  nisu sebi dali vremena da me upoznaju. Sta vi mislite?

- Meni delujete fino, vidi se da ste dobra osoba - rekoh. 

- Znate ja nisam sama, imam unuka. Njegova majka, a moja kcerka ostavila ga je dok je jos bio mali,  otisla je u Ameriku i od tada se vise nikada nije javila.  Jedno vreme sam zivela u Italiji,  ali sam se uzelela svog doma.  Moj unuk obozava moje kolace, upravo sam ih pre sat vremena napravila,  recicu vam recept, mozda se i vama dopadnu. 

Ovde dolazim svaki dan,  ali nisam ono sto ljudi misle,  oni me ne poznaju i zbog toga ne mogu suditi o meni,  ali meni to ne smeta, zaista!

Pogledajte svi negde zure,  zamisljeni,  nemaju vremena da uzivaju u ovoj lepoti koja nas okruzuje.  Ne treba uvek biti glasan,  ponekad je dobro biti tih. Treba znati prepoznati sebe da bih mogao prepoznati i svet oko tebe.

Pogledajte ovu lepotu oko nas i shvaticete koliko je bitnija radost u zivotu i koliko je vazno da smo tu u ovom sadasnjem zivotu.  

- Hvala vam, divni ste. Mnogo sam naucila od vas, zelim vam sve najbolje! - rekoh na rastanku.

- Zbogom i  sreca neka vas prati - rece mi.

Na kraju mi se osmehnu,  mahnu kao da se vise nikada necemo sresti. 

Klupa je i dalje tu, ali nje vise nema, ne dolazi, ne sedi i recept je tu, ko zna gde je ta tajanstvena zena.