TRI GENERACIJE

Leto je sedamdeset i neke. Dva roditelja, jedno dete, baka, pas i macak.  Dve spavace sobe,  kuhinja i dnevni boravak. 

Kuce su sve jedna do druge, neke su vece,  a neke manje, puno zelenila pogled predivan.  Toplo je, na ulaznim vratima zavesa od drvenih perli da ne ulaze komarci,  muve a i toplota. I jedna letnja kujna,  mislim da je svaka kuca imala svoju letnju kujnu. 

Mama sprema rucak,  baka sedi ispred u hladovini i cisti grasak...Sladoleeed,  sladoleeed,  cuje se sladoledzija.  Baka mi daje novac,  trcim da nam kupim sladoled, takav se vise ne pravi.  Jos malo i tata ce doci sa posla,  znam da ce mi doneti cokoladu,  mozda ovog puta belu i ona je ukusna.

 Smejemo  se,  vicemo i volimo jedni druge.  A onda porastemo,  izlazimo,  druzimo se,  mastamo o obicnim ljubavima.  

Sve su nas naucili da svakom pozelimo dobro jutro,  dan,  vece,  citamo,  jedemo virsle sa crvenih kioska,  jos i danas osecam njihov miris.  To su bile virsle!

Da zavrsimo skole,  fakultete koje volimo.  Postujemo boju,  rod,  slavu i veru.  Da postanemo dobri ljudi,  da se borimo za ravnopravnost i pravdu koja je spora, ali na kraju ipak dodje sve na svoje. 

Normalna porodica moglo bi se reci.